Zvezda je rođena

Šta god da radimo, kako god da se osećamo, apsolutno mi je sve okej. Ako nam se ne sviđa možemo da promenimo, ako nam se ne sviđa, a ne možemo da promenimo, možemo da prihvatimo. Koliko god živeli u eri kada se svest budi i uče nas kako treba da živimo bolje i dalje imamo samo sebe i svoje izbore. Što se mene tiče – sve je okej dokle god je tebi okej, a time ne remetiš da i drugima bude okej. Prosto.

Svako je rođen kao zvezda. Kako će da sija, da li će uopšte da sija, da li će biti na samom vrhu poput one na novogodišnjoj jelci ili na samom dnu popun one morske, zar je važno?

Važna je samo ljubav. U bilo kom obliku.

Ne tražim više smisao u svemu. Smisao mi je u besmislu.

***

Možemo toliko napredovati kao civilizacija u tehnologiji, živeti i na Marsu čak, ali čitanje knjige i odlazak u bioskop mi nikada neće biti staromodno.

U svakom umetničkom delu možemo pronaći neku poruku ili znak, protumačiti ih na svoj način, ko želi to, naravno.

Kada se zaljubim u lik i delo umetnika, verujem da svojoj okolini budem dosadna, jer sam u stanju samo o tome da pričam ili samo to da gledam ili samo to da slušam.

*Znam da je mom ocu najveća trauma života sa mnom – puštanje jedne iste pesme 24h (doslovno) bez prestanka. Isto tako verujem da moja koleginica pamti decembar 2016. po Oliveru Dragojeviću čije su se pesme vrtele svakog dana tog meseca u kancelariji.

Već danima kukam kako ne izlazim u provod i da mi to baš fali, ali to obično bude ujutru, a onda kako dan završava svoju izvedbu, tako moj entuzijazam za izlaskom oblači pidžamu i najavljuje svoj povratak sutra kad se naspava.
Bioskop je bila sasvim dovoljno dobra ideja za subotu uveče. Mladosti, srećan ti put, lagano.

***

Na putu je bio neki zastoj i već je bilo upitno da li stižemo na projekciju na vreme. Potom sam potražila plan b i videla da se prikazuje i drugi film ukoliko se propusti prvobitni. Čak sam pomislila, okej, ovaj film koji idemo da gledamo je verovatno glup, pa je ovo samo znak da treba da gledamo ovaj drugi. Ipak, bilo je daleko od toga i žao mi je što sam to i pomislila. Zar ne pravimo takve predrasude često?

Stigli smo na vreme. Da mi je neko rekao da ću bioskopsku salu napustiti uplakana, grohotno bih mu se nasmejala i ironično rekla ”Važi”. Takav ishod mi nije bio ni u najavi.
Kao i svaki film, ”A star is born” nije za svačiji senzibilitet. Ali tačno znam za koga jeste. Za sve nas koji dušu pustimo bez razmišljanja da pokupi sve moguće emocije koje neko delo sa sobom nosi. Ja sam svoju toliko sinoć pustila, da su sve te emocije prisutne i dalje. Ovakvi filmovi se pamte. Ovakve emocije se pamte, još kad se podele sa nekim, nema dalje od toga. Kao što sam ga preporučila najbližim osobama, za koje sam sigurna da će im se dopasti, tako preporučujem i ovde, pa možda će neko dobiti ideju šta da radi večeras ili nekog drugog dana.

Bradly Cooper je režirao, adaptirao scenario i glumio sa vanserijskom Lady Gagom glavnu ulogu, napisao pesme u filmu i otpevao ih. Wow, kakav umetnik, pomislih. Naravno, odmah sam počela da kopam po You Tube-u intervjue, soundtrack (koji se vrti danas ceo dan) itd.

Naišla sam na jedan zajednički intervju i momenat koji mi je ostavio najjači utisak je bio kada ih je voditelj upitao kako započinju svoj dan.
Lady Gaga je odgovorila: ”I like to take a moment for myself outside and just look out, into the world”, Bradly je odgovorio ”Meditation.”
Pametnome dosta.
Lav end pis
Share: