Za kraj Januara – jedno od najpopularnijih engleskih jela, koje ima dosta varijacija.
Inače, pre nedelju dana nisam umela da napravim ovakav video. Onda sam naučila.
Lekcija ovog meseca: ne treba čekati savršene uslove da bismo radili ono što volimo.
Good bye January – you were amazing! <3
Makar jednom u toku dana pomislim: ”Bože, da li je realno da živimo u ovakvom svetu?” Sve je postalo drugačije i često mislim da je najbolje da budem kod kuće i sačekam neke bolje dane u kojima ću moći da putujem i izlazim – aktivnosti koje mi najviše nedostaju ove godine, doduše ipak sam uspela da ih koliko-toliko realizujem. Pored čitanja i gledanja Netflix-a, Masterclass-a itd, odlučila sam da ću u redovne aktivnosti kod kuće uvesti i kuvanje, pogotovo sad za praznike. Toliko recepata čeka da ih iz tekstualnih redova realizujem na stolu i podelim sa dragim ljudima. A to me tako čini srećnom!
Žena čiji rad pratim duuugi niz godina je Mila. Moja Smederevka. Žena na koju sam toliko ponosna, ne samo zbog toga što nam je isti rodni grad, već zbog njene originalnosti, kreativnosti i iskrenosti, da mi je definitivno jedna od najomiljenijih osoba na internetu i nadam se da ću je sledeći put kad budem posetila roditelje u Sd i upoznati.
Ovde će se naći mnogo isprobanih recepata sa bloga ”Milin Kuvar”, koje Mila savršeno zna da upakuje i u video materijal.
Uz pravu kombinaciju začina i soseva, zaista možemo da otputujemo uz pomoć nekog jela u neke daleke predele.
Marko je danas kada je probao Teriyaki ćufte prokomentarisao ono što sam i sama pomislila kad sam ih probala: ”Kao da smo na Tajlandu!”
Na Milinom sajtu je detaljan recept i video na linku: https://www.milinkuvar.com/terijaki-cufte/
Ovde ću ostaviti koji su sastojci potrebni, uz napomenu da sam ja pronašla Yamasa Teriyaki sos umesto Kikkoman i nisam imala krišku starog hleba već krišku tost hleba i ispalo je sasvim ukusno i tako! 🙂
1 kriška starog hleba
60 ml mleka
1 jaje
1 kašika senfa
450 g mlevene piletine
1 kašičica bibera
½ kašičice đumbira
1 kašičica peršuna
½ kašičice soli
1 kašičica tucane paprike
1 kašika susama
Prezle, po potrebi (oko 70g)
Nekoliko kašika ulja
Nekoliko kašika Kikkoman teriyaki sosa sa pečenim belim lukom
Pirinač za serviranje
Prijatno! 🙂
Kao što sam u prvom postu objavila (davno 😀) , ovaj deo sam otvorila prvenstveno da bih na jednom mestu imala recepte za svoju kumu i naravno sve ostale prijateljice. Sada u ovom periodu kada svi nešto spremamo i kada su nam potrebne ideje, počinje moj mali doprinos u vidu niza postova sa nekim receptima koji ne zahtevaju mnogo veština u kuhinji. Ovo je jedan od njih…
Pizza pita se sprema kad god imate neke od sastojaka koje ću pomenuti, kada ste baš gladni i želite nešto hrskavo i ukusno da spremite na brzinu. Ne bih mogla da se odlučim da li mi se više sviđa direktno iz rerne ili ohlađeno. Svakako – nema šanse da ne uspe.
Kore koje mi najviše odgovaraju u CG su ”Trivit” (crveno pakovanje). U jednom pakovanju bi trebalo da ima 10-11 kora koje su taman za dva reda pite.
Pre nego što počnete sa pripremom uključiti i podesiti rernu na 180 ili 190 stepeni.
Ono što je važno da sve sastojke na svakoj kori rasporedite ravnomerno do svih ćoškova, kako bi i krajevi bili napunjeni. Nakon svih poređanih sastojaka, počinjete da motate kore sa duže strane i slobodno u toku motanja blago pritisnite po sredini i krajevima i ne pravite velike razmake pri motanju. Nakon prebacivanja kora na papir za pečenje u pleh, premazati svaki red kora uljem (2-3 kašike) i možete ih posuti susamom po izboru. Peći ih na 180 ili 190 stepeni 30-ak minuta, dok ne porumeni. Nakon što odstoje 10-ak min, mogu se dekorisati kečapom ili rendanim sirom ili seckanim maslinama ili krastavčićima.
2. Kombinacija ”Diavolo”
3. Kombinacija ‘‘Al Prosciutto”
Prijatno! 🙂
Svaka osoba bez obzira na pol bi trebalo sama da odluči da li joj je mesto u kuhinji ili ne. Vredi pokušati i potruditi se, ali ako osećate odbojnost – nemojte. (Ovo se može primeniti na mnogo toga u životu.)
Odlučila sam da napravim ovu kategoriju postova prvenstveno kako bi moja kuma Tamara imala na jednom mestu sve recepte koje znam. Pomoću nje sam shvatila da prirodni anti-talenat za kuhinju zaista postoji. Što se mene tiče zadovoljna sam. Desilo mi se naravno da zamalo zapalim kuhinju praveći špansku tortilju ili da sam Marini i meni slučajno spremila Karbonaru sa slatkom pavlakom kad smo bile mrtve gladne. Srećom takvih situacija je malo. Najviše volim kada Marko i ja zajedno spremamo neko jelo, a dešava se da jedno drugom zabranimo ulaz u kuhinju dok nešto spremamo i ipak ne ostanemo gladni. U svakom slučaju, ja sam neko ko obožava hranu i još uvek se to nekako na meni (Hvala ti Bože) ne vidi (ukoliko ne pitate Marka). Poseta restoranima za mene je uvek nešto posebno, ali priznajem da najveću čar ima upravo jelo koje je spremljeno i podeljeno sa dragim ljudima kod kuće.
Shvatila sam da je veoma važno biti siguran u sebe dok spremate nešto i da nekad treba ”opustiti” ruku i izmeniti recept po svom ukusu bez straha da ćete pogrešiti. (Osim ako ne vidite da ste kupili i ubacili slatku pavlaku za Karbonaru, onda nema pomoći). Nisam od onih koji pripremaju jelo tačno u gram po određenoj recepturi, zbog toga će objavljivanje recepata biti veoma izazovno.
Možete obići čitav svet i probati razne specijalitete, ali složićete se da je jedna kuhinja nezamenjiva – majkina. Imala sam tu sreću da mi je detinjstvo mirisalo na razna ukusna jela i poslastice i da mi je majka utkala u um važnost okupljanja porodice za stolom i bogate trpeze. Toliko sam joj na tome zahvalna. Nadam se da ću tu toplinu porodičnog doma u kome je svaki obrok bio spremljen s ljubavlju, umeti da prenesem dalje.
Za početak sam izabrala veoma jednostavan recept koji me podseća na majku i dom. Može da se jede toplo ili hladno, uz neko jelo ili bez, kad god, gde god – projaaa. Sećam se da me je naučila da je spremam tako što mi je rekla da mi za sve sasatojke bude mera plastična čaša jogurta i onda nema greške.
Za recept je potrebno: čaša jogurta, kisela voda, suncokretovo ulje, 2 jaja, so, prašak za pecivo, kukuruzno i obično brašno, feta sir.
U dublju posudu je potrebno umutiti 2 jaja, potom sipati čašu jogurta. Onda u to dodati čašu kisele vode, potom čašu ulja, 2-3 čaše kukuruznog brašna, 1,5 čašu običnog brašna, malo soli, 1 kesicu praška za pecivo i sve dobro izmešati. Dobijena smesa se može razliti u određeni pleh, ja uvek koristim modlu za 12 komada. U smesu možete pre ili nakon izlivanja ubaciti sir po želji, ja uglavnom koristim komadiće feta sira. U zagrejanu rernu na 180 do 200 stepeni 10-ak minuta peći proju, dok ne dobije odgovarajuću boju i koricu.
Znam da će Tamara da me pita: ”A koliko je to po želji feta sira i da li se tačno peče 10 minuta?”, ali kao što već rekoh: – Opusti se i pazi da ne zapališ nešto. Srećnooo!