Male pobede svaki dan

Sigurno imaš neku želju. Nije važno da li se graniči sa nemogućim ili je veoma opipljiva. Ideja o toj želji došla je baš tebi, na prag tvog uma. Tvoja je. Prvog dana te obuzme vatromet entuzijazma i volje, sve ima smisla. Drugog dana već ne znaš da li je to pametno i pitaš se bezvoljno: šta sad?

Ako si gospodar bezbroj izgovora, mislim da smo rođaci. Oni čijim krvotokom struji odlaganje, odustajanje i nezainteresovanost. Oni kojima je ”Sve što možeš danas, ostavi za sutra” stil života. Oni koji ne slušaju savete, a traže ih.

Motivacija postaje trend i brend. Kupuje se poput odeće sa kojom posle ne znaš šta ćeš, a onda kukaš kako nemaš šta da obučeš. Oko nas govore o uspehu, (ne)ostvarenim snovima, akcijama-reakcijama, ciljevima, mislima, emocijama, uverenjima… Sve je to okej. Nego… Niko još uvek nije uspeo da čarobnim štapićem pomakne tvoj gluteus sa mrtve tačke. Verovatno znaš da to moraš sam / sama, ali pitaš se često: kako?

Posle toliko knjiga, predavanja, filmova, tekstova, videa i razgovora sve znam (i znam da ništa ne znam). Dođe i meni često u goste pitanje: šta sad? Jedni kažu primeni znanje, drugi kažu otpusti, treći kažu meditiraj, četvrti kažu budi se u pet, peti kažu disciplina, šesti kažu energija, sedmi… Oko tebe se stvara vrtlog mišljenja i ljudi, koji imaju svoje čarobne formule i apsolutno je divno što su spremni da ih podele sa drugima. Međutim, pitanje je: koja je tvoja čarobna formula? Možda po malo od svega što je došlo do tebe, a možda apsolutno ništa od toga.

Ne znam kako ćeš uspeti, ali znam da će ti neuspeh reći. Nekad. Znam da ti odgovori stižu, ali ne znam kada ćeš ih zaista čuti. Jednom. Možda kad se umiriš, možda kada patiš. Ono što sam ja saznala i čula od sebe same je nešto što može da posluži kao opcija.

Imaš cilj ili želju ili san. Super. Definiši šta je to, zapiši ili izgovori. Definiši šta je za tebe uspeh. Definiši šta je za tebe sreća. Definiši šta je za tebe bilo koji pojam tebi važan. Samo i isključivo za tebe. Onda, saznaj, spoznaj, zaključi koji su to najminimalniji koraci koje je potrebno da realizuješ da bi želja počela da se ostvaruje i počni da ih koračaš. Te korake zovem male pobede i koračam poneku svaki dan. (Ovaj tekst je danas moja mala pobeda ili mail-ovi koji su čekali na odgovor, na primer. )

Dakle, koji je to najmanji mogući ”napor” koji možeš da napraviš da bi se postiglo ono što želiš? Da li je to čitanje jedne strane ili glave neke knjige dnevno? Da li je to pređen ili pretrčan kilometar ili 10 minuta vežbe dnevno? Da li je to jedan dan bez slatkiša? Da li je to jedna lekcija iz nekog predmeta dnevno? Da li je to jedan slide prezentacije za poslovni projekat? Da li je to jedan mail, poziv ili poruka? Da li je to jedan ispit? Bilo šta, što ti padne na pamet da možeš da uradiš za sebe tokom jednog dana, a mrsko ti je. Počni. Novi dan, nova šansa.

Počni ispočetka. Ako preskočiš svoj dan male pobede – U REDU JE! Počni ispočetka. Kad ti sve deluje bezveze, kada nemaš volje, kada te niko ne razume. U redu je i to. Kada misliš da se svi kreću napred, a ti kliziš unazad. Stani, u redu je. Saberi se. Počni ispočetka. Odustani. Počni ispočetka. Batali sve. Počni ispočetka. Koliko god da ti je potrebno. Samo počni ponovo. Uhvati svoj ritam. Izgubi ga. Vrati se. Sve ponovo opet. Padni u iskušenje. Ustani. Idi napred. Samo idi napred. I još idi napred. Uvek idi napred. Dan po dan. U jednom trenutku, možda će ti male pobede postati važne. Osetićeš da te vode na određeno mesto, osetićeš da je to tvoje putovanje. Ne mora niko da zna. Ne mora nikome to sve da ima smisla. Niko ne zna koliko je tebi teško. Oslušni. Čuješ li sebe? Kada čuješ svoj glas i kada pratiš svoj osećaj, znaćeš šta treba da radiš. ”Šta sad?” više neće ostati bez odgovora.

Neka prođe dan, neka prođu godine. Neka se dese dani suštinske sreće, neka dođu dani bez smisla. Radi šta voliš, radi šta se mora. Pobegni, vrati se. Navikni se, odvikni se. Gledaj sebe, ne gledaj druge. Ti si subjekat svog života, ostalo su objekti. U redu je da osetiš svaku moguću emociju koja ti je na raspolaganju. Sve prođe.

Ne plaši se. Smaraće te, kritikovaće te, pokušaće da te vrate na fabrička podešavanja. Odupri im se tako što ćeš biti ono što jesi. Biti svoj. Biti svoja. Neka to bude tvoja zona komfora.

(Muzika u pozadini Nina Simone – Feeling Good)

Hajde, počnimo ispočetka i krenimo u male pobede svaki dan.

Tvoja rođaka

Share: