Rimska priča

Pola godine kasnim sa ovim tekstom, ali kao i sve u životu, došao je kad mu je bilo vreme.

Zašto je Rim grad večnosti shvatiš tek kad ga posetiš. Nadam se da će se svrha bacanja novčića u Fontanu Di Trevi ostvariti, da ću se vratiti.

Bilo je neizvesno hoću li uspeti da provedem poslednji vikend Marta onako kako sam planirala – sa Markom u nepoznatom gradu. Ipak, sreli smo se na aerodromu u Rimu i jedvačekanju je došao kraj. Benvenuti!

Povezanost aerodroma sa železničkom stanicom i Leonardo express linijom koja direktno i bez stajanja vodi do centra grada je fenomenalna. Nije potrebno da napušate zgradu aerodroma Fiumincino (koji je zbog konstantnog protoka brzog interneta osvojio sve moje simpatije) da biste stigli do nje, karte se uzimaju na automatima kojih imate na svakom koraku, tako da vam je taksi nepotreban dok ne dođete do železničke stanice Termini u centru.

Nekoliko dana pre dolaska u Rim, jedva smo uspeli da nađemo hotel koji nam odgovara, ali smo posle iscrpne pretrage odabrali Eurostars Roma Aeterna. Hotel koji ima našu preporuku (kada je vikend poseta u pitanju) i čiju smo povezanost sa centrom isprobali na sve načine – pešaka, metroom i taksijem – svaka opcija je skroz dobra. Kada biram hotel koristim Booking (zbog cena i ponuda) i Trip Advisor (zbog realnih slika i komentara gostiju). Nakon odabira, posetim sajt hotela i izvršim rezervaciju.

Posle duge šetnje prvog dana, u kojoj smo se koristeći GPS na telefonima, upoznali sa gradom, shvatih da je sve blizu i da je moguće obići za kratko vreme sve od najpoznatijih mesta. (Pogotovo ako ne potrošite vreme kao ja, tražeći određenu boju jednog modela patika – bezuspešno). Drugog dana ujutru, neplanirano, spontano, nepoverljivo i u poslednji čas priključili smo se turističkom izletu ispred Koloseuma.

Ispostavilo se da smo tu poslednju subotu Marta proveli na nezaboravan način. Pored unutrašnjosti Koloseuma, posetili smo Palatine Hill i Roman Forum, koji predstavljaju zaista posebna mesta za civilizaciju. Proteklih godina bila sam na bezbroj dosadnih izleta i zaista nisam htela da gubimo vreme na to. Međutim, nismo ni slutili da će se naša turistička tura završiti kasno uveče i da ćemo biti (pre)oduševljeni. Osoba koja je obeležila taj dan je sasvim sigurno najzanmljiviji vodič ikada – David Battaglino. Zamislite da imate odlično informisanog stand up komičara sa britanskim naglaskom iz Rima za vodiča i moći ćete da naslutite zašto smo svuda išli smejući se (nekad i do suza). Ako vam treba više informacija o izletima evo broja i mail-a sa vizit karte: +39 345 337 0484 (david@davidsrome.com)

Kao pravi lokalac, David nas je uputio na razna mesta, većinu njih naravno nismo stigli da posetimo, ali se zaista nadam da hoćemo. Na primer, deo grada gde je najbolja hrana Testaccio ili hram u čijem podzemlju se nalaze antički ostaci u više nivoa. Zahvaljujući vodiču, uveče, naša malobrojna grupa je imala priliku da doživi jednu građevinu na izuzetan način i taj trenutak je meni highlight ovog putovanja i prezahvalna sam Davidu na tome. Uspeli smo da budemo sami unutar Panteon-a. Neprocenjiv osećaj kada si sam pod najvećom kupolom na svetu, najočuvanijeg spomenika antičkog Rima čija bi gradnja u našem vremenu bila nemoguća, prema rečima vodiča. Takođe, saznali smo mnoge zanimljivosti o umetniku Berniniju, čija statua slona i obeliska na Piazza della Minerva krije urnebesnu priču. Čuli smo priče o Vatikanu (koji smo uspeli da posetimo sutradan, ali samo na kratko, duži red za ulazak u muzej nisam videla u životu) i fascinantan podatak da je njegovo bogatstvo procenjeno na 11 hiljada biliona eura. Saznali smo da Piazza Sant’Eustachio krije najbolji sladoled i kafu i moj za sada omiljeni restoran u Rimu. Probali smo čuvenu kafu (čija je cena drastično viša ako je pijete u bašti lokala, nego unutra ili za poneti) i našli restoran gde je hrana bila veeeoma ukusna – Ginger (vratili smo se i sutradan). Žao mi je što nisam zapamtila ime restorana u koji ne treba nikada kročiti, čak i kada umirete od gladi kao što smo mi. Svakako, ako je moguće idite u proverene restorane.

Mesto koje me je ”kupilo” čim sam ga ugledala je Piazza Navona. Trg je nastao na mestu gde je nekada bio Domicijanov stadion, koji se nalazio čak 6 metara ispod današnjeg trga. Kada zamislite da je sve to nekada davno bilo nekoliko nivoa ispod sadašnjih lokacija, shvatite da hodate po gradu koji je sa razlogom večan. Nismo stigli da posetimo muzej i vidimo ostatke stadiona, ali bi to definitivno bila jedna od stavki za sledeći dolazak u Rim. Preporučujem da trg posetite po podne i odaberete mesto u obližnjem restoranu, po mogućstvu sa pogledom na prelepu crkvu Sant’Agnese, poručite čašu belog vina i budete isključivo u tom trenutku u kom ćete upiti atmosferu oko vas. Pamtićete taj osećaj.

Piazza Navona i jedna od mojih omiljenih slika iz Rima

Ovo putovanje me je naučilo da posle dosadnog perioda na poslovnom putu, treba napraviti balans i otići negde za svoju dušu. Naučilo me je da ne planiram mnogo svoje vreme, nego da se prepustim lepotama nepoznatog grada i da ću uz malo vere, ono što treba da vidim tokom posete videti sigurno. Naučilo me je da više verujem ljudima. Ostalo je mnoštvo lokacija i neispričanih priča kojima se potajno nadam i radujem.

Idite u Rim i vratite mu se! 🙂

Share: