Uvod i najprostiji recept

Svaka osoba bez obzira na pol bi trebalo sama da odluči da li joj je mesto u kuhinji ili ne. Vredi pokušati i potruditi se, ali ako osećate odbojnost – nemojte. (Ovo se može primeniti na mnogo toga u životu.)

Odlučila sam da napravim ovu kategoriju postova prvenstveno kako bi moja kuma Tamara imala na jednom mestu sve recepte koje znam. Pomoću nje sam shvatila da prirodni anti-talenat za kuhinju zaista postoji. Što se mene tiče zadovoljna sam. Desilo mi se naravno da zamalo zapalim kuhinju praveći špansku tortilju ili da sam Marini i meni slučajno spremila Karbonaru sa slatkom pavlakom kad smo bile mrtve gladne. Srećom takvih situacija je malo. Najviše volim kada Marko i ja zajedno spremamo neko jelo, a dešava se da jedno drugom zabranimo ulaz u kuhinju dok nešto spremamo i ipak ne ostanemo gladni. U svakom slučaju, ja sam neko ko obožava hranu i još uvek se to nekako na meni (Hvala ti Bože) ne vidi (ukoliko ne pitate Marka). Poseta restoranima za mene je uvek nešto posebno, ali priznajem da najveću čar ima upravo jelo koje je spremljeno i podeljeno sa dragim ljudima kod kuće.

Shvatila sam da je veoma važno biti siguran u sebe dok spremate nešto i da nekad treba ”opustiti” ruku i izmeniti recept po svom ukusu bez straha da ćete pogrešiti. (Osim ako ne vidite da ste kupili i ubacili slatku pavlaku za Karbonaru, onda nema pomoći). Nisam od onih koji pripremaju jelo tačno u gram po određenoj recepturi, zbog toga će objavljivanje recepata biti veoma izazovno.

Možete obići čitav svet i probati razne specijalitete, ali složićete se da je jedna kuhinja nezamenjiva – majkina. Imala sam tu sreću da mi je detinjstvo mirisalo na razna ukusna jela i poslastice i da mi je majka utkala u um važnost okupljanja porodice za stolom i bogate trpeze. Toliko sam joj na tome zahvalna. Nadam se da ću tu toplinu porodičnog doma u kome je svaki obrok bio spremljen s ljubavlju, umeti da prenesem dalje.

Za početak sam izabrala veoma jednostavan recept koji me podseća na majku i dom. Može da se jede toplo ili hladno, uz neko jelo ili bez, kad god, gde god – projaaa. Sećam se da me je naučila da je spremam tako što mi je rekla da mi za sve sasatojke bude mera plastična čaša jogurta i onda nema greške.

Za recept je potrebno: čaša jogurta, kisela voda, suncokretovo ulje, 2 jaja, so, prašak za pecivo, kukuruzno i obično brašno, feta sir.

U dublju posudu je potrebno umutiti 2 jaja, potom sipati čašu jogurta. Onda u to dodati čašu kisele vode, potom čašu ulja, 2-3 čaše kukuruznog brašna, 1,5 čašu običnog brašna, malo soli, 1 kesicu praška za pecivo i sve dobro izmešati. Dobijena smesa se može razliti u određeni pleh, ja uvek koristim modlu za 12 komada. U smesu možete pre ili nakon izlivanja ubaciti sir po želji, ja uglavnom koristim komadiće feta sira. U zagrejanu rernu na 180 do 200 stepeni 10-ak minuta peći proju, dok ne dobije odgovarajuću boju i koricu.

Prijatno!

Znam da će Tamara da me pita: ”A koliko je to po želji feta sira i da li se tačno peče 10 minuta?”, ali kao što već rekoh: – Opusti se i pazi da ne zapališ nešto. Srećnooo!

Share: